)
На данашњи дан, 20. августа, родио се великан српског и југословенског глумишта Драган Гага Николић, који би, да је жив, напунио 77 година.
Одрастао је на Црвеном крсту. Након завршене основне школе уписао је Четрнаесту београдску гимназију коју није завршио, јер се пребацио у Другу економску школу. После две године проведене у средњој школи полагао је и положио пријемни испит на Академији за позориште, филм, радио и телевизију и тада као седамнестогодишњак био најмлађи студент. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду.
Глумицу Милену Дравић упознао је 1969. године на снимању филма “ Хороскоп „. Венчали су се тајно, 1972. године у паузи током снимања филма “ Kако су се волеле две будале „.
Филмску каријеру отпочиње 1964. године мањом улогом у филму „Право стање ствари“, тада је потписан крштеним именом Драгослав Николић. Заслуге за измену надимка на месту имена дугује грешци на крају телевизијске серије „Довољно је ћутати“ из 1965. године када му је у одјавној шпици за улоге уместо имена стављен надимак који ће обележити његову каријеру.
Прву значајнију главну улогу остварио је улогом сезонског радника лабилног морала који погине, а да није нашао своје место у друштву и у животу (особине и многих његових каснијих ликова) у филму „Kад будем мртав и бео“ (1967) Живојина Павловића, за коју је (с оном у филму „Три сата за љубав“, (1968) Ф. Хаџића) награђен дипломом на фестивалу у Пули 1968. Глумачко сазревање, са низом успелих креација ликова из своје генерације, доноси му 1985. Октобарску награду града Београда за „креативну способност да узбудљиво предочи лик великог психолошког распона“ (улога насилника Гаре у филму „Живот је леп“ Боре Драшковића).
Kаријеру је започео у позоришту „Бошко Буха“, затим каријеру наставио у Београдском драмском позоришту и Атељеу 212, у којем је од 1969. тумачио велики број улога. Године 1969. у мјузиклу „Kоса“ тумачи лик Бергера. У сезони 1982/83. учествовао је улогом лопова Васке Пепела у драми „На дну“ Максима Горког у експерименту румунског редитеља Л. Пинтилијеа, у париском -“Theatre de la ville “ Исуса Христа, у Мајстору и Маргарити М. А. Булгакова у режији М. Сербана.
Добитник је свих значајних филмских награда.
• Златна медаља за заслуге – за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима, поводом Дана државности Републике Србије (2015)
• Награда Павле Вуисић за животно дело на 35. Филмским сусретима у Нишу (2000)
• Октобарска награда града Београда за улогу у филму Живот је леп (1985)
• Златна арена за најбољу главну мушку улогу за улогу у филму Бановић Страхиња на 28. Филмском фестивалу у Пули (1981)
• Награда Цар Kонстантин за улогу у филму “ Без речи “ на 7. Филмским сусретима у Нишу (1972)
• Награда Цар Kонстантин за улогу у филму “ Национална класа “ на 14. Филмским сусретима у Нишу (1979)
• Повеља за мушку улогу за улоге у филмовима “ Балкан експрес“ и “ Нешто између “ на 18. Филмским сусретима у Нишу (1983)
• Награда Златни печат Југословенске кинотеке, Београд (2013)
• Награда „Живојин Жика Павловић“, за афирмацију српског филма на Лесковачком интернационалном филмском фестивалу (2014)
• Изванредна награда за глуму на фестивалу Земун фест Београд (1996)
• Плакета „Љубиша Јовановић“ на Позоришним свечаностима „Љубиша Јовановић“ у Шапцу (1996)
Због стила глуме је од стране обожавалаца окарактерисан као Шмекер са карактером господина.
На данашњи дан, 20. августа, родио се великан српског и југословенског глумишта Драган Гага Николић, који би, да је жив, напунио 77 година.
Одрастао је на Црвеном крсту. Након завршене основне школе уписао је Четрнаесту београдску гимназију коју није завршио, јер се пребацио у Другу економску школу. После две године проведене у средњој школи полагао је и положио пријемни испит на Академији за позориште, филм, радио и телевизију и тада као седамнестогодишњак био најмлађи студент. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду.
Глумицу Милену Дравић упознао је 1969. године на снимању филма “ Хороскоп „. Венчали су се тајно, 1972. године у паузи током снимања филма “ Kако су се волеле две будале „.
Филмску каријеру отпочиње 1964. године мањом улогом у филму „Право стање ствари“, тада је потписан крштеним именом Драгослав Николић. Заслуге за измену надимка на месту имена дугује грешци на крају телевизијске серије „Довољно је ћутати“ из 1965. године када му је у одјавној шпици за улоге уместо имена стављен надимак који ће обележити његову каријеру.
Прву значајнију главну улогу остварио је улогом сезонског радника лабилног морала који погине, а да није нашао своје место у друштву и у животу (особине и многих његових каснијих ликова) у филму „Kад будем мртав и бео“ (1967) Живојина Павловића, за коју је (с оном у филму „Три сата за љубав“, (1968) Ф. Хаџића) награђен дипломом на фестивалу у Пули 1968. Глумачко сазревање, са низом успелих креација ликова из своје генерације, доноси му 1985. Октобарску награду града Београда за „креативну способност да узбудљиво предочи лик великог психолошког распона“ (улога насилника Гаре у филму „Живот је леп“ Боре Драшковића).
Kаријеру је започео у позоришту „Бошко Буха“, затим каријеру наставио у Београдском драмском позоришту и Атељеу 212, у којем је од 1969. тумачио велики број улога. Године 1969. у мјузиклу „Kоса“ тумачи лик Бергера. У сезони 1982/83. учествовао је улогом лопова Васке Пепела у драми „На дну“ Максима Горког у експерименту румунског редитеља Л. Пинтилијеа, у париском -“Theatre de la ville “ Исуса Христа, у Мајстору и Маргарити М. А. Булгакова у режији М. Сербана.
Добитник је свих значајних филмских награда.
• Златна медаља за заслуге – за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима, поводом Дана државности Републике Србије (2015)
• Награда Павле Вуисић за животно дело на 35. Филмским сусретима у Нишу (2000)
• Октобарска награда града Београда за улогу у филму Живот је леп (1985)
• Златна арена за најбољу главну мушку улогу за улогу у филму Бановић Страхиња на 28. Филмском фестивалу у Пули (1981)
• Награда Цар Kонстантин за улогу у филму “ Без речи “ на 7. Филмским сусретима у Нишу (1972)
• Награда Цар Kонстантин за улогу у филму “ Национална класа “ на 14. Филмским сусретима у Нишу (1979)
• Повеља за мушку улогу за улоге у филмовима “ Балкан експрес“ и “ Нешто између “ на 18. Филмским сусретима у Нишу (1983)
• Награда Златни печат Југословенске кинотеке, Београд (2013)
• Награда „Живојин Жика Павловић“, за афирмацију српског филма на Лесковачком интернационалном филмском фестивалу (2014)
• Изванредна награда за глуму на фестивалу Земун фест Београд (1996)
• Плакета „Љубиша Јовановић“ на Позоришним свечаностима „Љубиша Јовановић“ у Шапцу (1996)
Због стила глуме је од стране обожавалаца окарактерисан као Шмекер са карактером господина.